Кривични поступак
Улога адвоката у кривичном поступку
Суочавање са кривичном пријавом или покретањем истраге представља један од најстреснијих животних тренутака. У таквим ситуацијама, закон престаје да буде апстрактан скуп правила и постаје сложен механизам који директно утиче на вашу слободу, имовину, породицу и углед.
У нашој адвокатској пракси често се срећемо са клијентима који верују да је "истина довољна одбрана". Међутим, савремени кривични поступак је много више од тога.
У нашој адвокатској пракси често се срећемо са клијентима који верују да је "истина довољна одбрана". Међутим, савремени кривични поступак је много више од тога.
Кривични поступак је сукоб две супротстављене стране – тужиоца и одбране – пред непристрасним судом
У том сукобу, начело "једнакости оружја" (еqуалитy оф армс) захтева да окривљени, који се суочава са моћним државним апаратом, има стручну помоћ која може парирати тужилаштву.
У кривичном поступку морамо разликовати две врсте одбране:
• Материјална одбрана
Оно што ви као окривљени чините (ваша изјава, признање или порицање).
• Формална одбрана
Стручна помоћ коју пружа адвокат.
Положај окривљеног без стручне помоћи (формалне одбране) суштински је неравноправан у односу на државни апарат.
Да бисте разумели своју позицију, неопходно је разумети два стуба нашег кривичног права и то Кривични Законик и Законик о кривичном поступку.
1. Кривични законик (КЗ)
Шта је заправо кривично дело?
Кривични законик је материјални закон – својеврсни "каталог" забрањених понашања. Али, није свако кршење прописа кривично дело. Према члану 14. КЗ-а, да би дело постојало, оно мора бити законом предвиђено, противправно и скривљено.
• Друштвена опасност и дело малог значаја
Адвокат мора препознати ситуације где, иако формално постоје елементи дела, не постоји степен друштвене опасности који оправдава кажњавање. То је прва линија одбране.
• Виност (Кривица)
Није довољно да је штетна последица настала. Адвокат мора анализирати психички однос учиниоца према делу. Да ли је у питању умишљај или нехат? У складу са одредницом да ли је умишљај или нехат, разлика у казни може бити драстична.
• Искључење противправности
Стручна одбрана тражи околности попут нужне одбране (чл. 19) или крајње нужде (чл. 20), које у потпуности елиминишу постојање кривичног дела.
2. Законик о кривичном поступку (ЗКП): Мапа пута до правде
Док КЗ говори шта је забрањено, ЗКП прописује како се води поступак. Ово је процесни закон који спречава да се правда спроводи пречицама. Грешке у процедури често су важније за одбрану од самих чињеница. Што у пренесеном смислу гласи да је "форма је често важнија од суштине", јер штити невине од самовоље.
Улога адвоката кроз призму ЗКП-а огледа се у следећем:
• Степен сумње
ЗКП прецизно разликује основе сумње, основану сумњу и оправдану сумњу. Оправдана сумња је највиши степен и неопходан услов за потврђивање оптужнице од стране надлежног суда. Адвокат активном одбраном у истрази, настоји да укаже да јавна тужба није досегла овај праг, чиме се може спречити да предмет уопште дође до суда, односно да дође до потврђивања оптужнице од стране суда.
• Законитост доказа (чл. 16. ЗКП)
Ово је моћно оружје одбране. Судска одлука се не сме заснивати на доказима прибављеним кршењем људских права. Било да је реч о незаконитом претресу стана или изнуђеном исказу, адвокат захтева издвајање таквих доказа из списа предмета.
• Право на стручну одбрану
Од тренутка лишавања слободе, имате право на поверљив разговор са адвокатом. Први исказ у полицији често одређује ток целог поступка, стога је присуство браниоца у том тренутку императив.
3. Тужилачка истрага: Зашто пасивност више није опција?
Једна од највећих промена у нашем правосуђу, јесте прелазак са судске на тужилачку истрагу. Раније је истрагу водио суд (истражни судија) који је био дужан да прикупља доказе и у корист и на штету окривљеног. Данас, истрагу води Јавни тужилац.
Тужилац је странка у поступку чији је примарни циљ подизање оптужнице. Професор Шкулић упозорава да у оваквом, тзв. адверзијалном (супарничком) систему, пасиван окривљени најчешће губи спор. Одбрана више не сме да чека суђење да би износила доказе. Адвокат мора бити активан већ у истрази – мора присуствовати саслушању сведока, предлагати вештачења и прикупљати доказе који иду у корист клијента, паралелно са тужиоцем.
4. Савремени институти: Ефикасност у служби клијента
Српско кривично праводосуђе све више усваја елементе који омогућавају брже окончање поступка:
• Споразум о признању кривичног дела
Ово је институт преговарања. Адвокат процењује доказе и, уколико је ризик суђења превелик, преговара са тужилаштвом о блажој казни. То је рационалан избор у ситуацијама када су докази јаки.
• Одлагање кривичног гоњења (Опортунитет)
За лакша дела (запрећена казна до 5 година), могуће је постићи договор да тужилац одбаци пријаву уколико окривљени испуни одређену обавезу (нпр. уплата у хуманитарне сврхе). Тиме клијент остаје формално неосуђиван, без мрље у казненој евиденцији. Кривични поступак није само сукоб чињеница, већ сукоб правних аргумената и процесне вештине. Квалитетна правна помоћ подразумева не само познавање закона, већ и храброст да се заштити интегритет клијента у свакој фази – од првог саслушања у полицијској станици, па све до улагања ванредних правних лекова пред Врховним судом.
У кривичном поступку морамо разликовати две врсте одбране:
• Материјална одбрана
Оно што ви као окривљени чините (ваша изјава, признање или порицање).
• Формална одбрана
Стручна помоћ коју пружа адвокат.
Положај окривљеног без стручне помоћи (формалне одбране) суштински је неравноправан у односу на државни апарат.
Да бисте разумели своју позицију, неопходно је разумети два стуба нашег кривичног права и то Кривични Законик и Законик о кривичном поступку.
1. Кривични законик (КЗ)
Шта је заправо кривично дело?
Кривични законик је материјални закон – својеврсни "каталог" забрањених понашања. Али, није свако кршење прописа кривично дело. Према члану 14. КЗ-а, да би дело постојало, оно мора бити законом предвиђено, противправно и скривљено.
• Друштвена опасност и дело малог значаја
Адвокат мора препознати ситуације где, иако формално постоје елементи дела, не постоји степен друштвене опасности који оправдава кажњавање. То је прва линија одбране.
• Виност (Кривица)
Није довољно да је штетна последица настала. Адвокат мора анализирати психички однос учиниоца према делу. Да ли је у питању умишљај или нехат? У складу са одредницом да ли је умишљај или нехат, разлика у казни може бити драстична.
• Искључење противправности
Стручна одбрана тражи околности попут нужне одбране (чл. 19) или крајње нужде (чл. 20), које у потпуности елиминишу постојање кривичног дела.
2. Законик о кривичном поступку (ЗКП): Мапа пута до правде
Док КЗ говори шта је забрањено, ЗКП прописује како се води поступак. Ово је процесни закон који спречава да се правда спроводи пречицама. Грешке у процедури често су важније за одбрану од самих чињеница. Што у пренесеном смислу гласи да је "форма је често важнија од суштине", јер штити невине од самовоље.
Улога адвоката кроз призму ЗКП-а огледа се у следећем:
• Степен сумње
ЗКП прецизно разликује основе сумње, основану сумњу и оправдану сумњу. Оправдана сумња је највиши степен и неопходан услов за потврђивање оптужнице од стране надлежног суда. Адвокат активном одбраном у истрази, настоји да укаже да јавна тужба није досегла овај праг, чиме се може спречити да предмет уопште дође до суда, односно да дође до потврђивања оптужнице од стране суда.
• Законитост доказа (чл. 16. ЗКП)
Ово је моћно оружје одбране. Судска одлука се не сме заснивати на доказима прибављеним кршењем људских права. Било да је реч о незаконитом претресу стана или изнуђеном исказу, адвокат захтева издвајање таквих доказа из списа предмета.
• Право на стручну одбрану
Од тренутка лишавања слободе, имате право на поверљив разговор са адвокатом. Први исказ у полицији често одређује ток целог поступка, стога је присуство браниоца у том тренутку императив.
3. Тужилачка истрага: Зашто пасивност више није опција?
Једна од највећих промена у нашем правосуђу, јесте прелазак са судске на тужилачку истрагу. Раније је истрагу водио суд (истражни судија) који је био дужан да прикупља доказе и у корист и на штету окривљеног. Данас, истрагу води Јавни тужилац.
Тужилац је странка у поступку чији је примарни циљ подизање оптужнице. Професор Шкулић упозорава да у оваквом, тзв. адверзијалном (супарничком) систему, пасиван окривљени најчешће губи спор. Одбрана више не сме да чека суђење да би износила доказе. Адвокат мора бити активан већ у истрази – мора присуствовати саслушању сведока, предлагати вештачења и прикупљати доказе који иду у корист клијента, паралелно са тужиоцем.
4. Савремени институти: Ефикасност у служби клијента
Српско кривично праводосуђе све више усваја елементе који омогућавају брже окончање поступка:
• Споразум о признању кривичног дела
Ово је институт преговарања. Адвокат процењује доказе и, уколико је ризик суђења превелик, преговара са тужилаштвом о блажој казни. То је рационалан избор у ситуацијама када су докази јаки.
• Одлагање кривичног гоњења (Опортунитет)
За лакша дела (запрећена казна до 5 година), могуће је постићи договор да тужилац одбаци пријаву уколико окривљени испуни одређену обавезу (нпр. уплата у хуманитарне сврхе). Тиме клијент остаје формално неосуђиван, без мрље у казненој евиденцији. Кривични поступак није само сукоб чињеница, већ сукоб правних аргумената и процесне вештине. Квалитетна правна помоћ подразумева не само познавање закона, већ и храброст да се заштити интегритет клијента у свакој фази – од првог саслушања у полицијској станици, па све до улагања ванредних правних лекова пред Врховним судом.
Адвокатска канцеларија Мићановић
Адреса
Војводе Скопљанца број 9, 11010 Београд
Телефон
- +381 63 387 090
advokat.micanovic@gmail.com